Jezive scene nasilja u kojima je dekan napadnut nožem koje su se odvijale u Novom Sadu nisu samo uzdrmale javnost – već su ostavile trajne posledice po osećaj sigurnosti akademske zajednice.
Jedan čovek, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid, gotovo je izgubio život u pokušaju da samo – dođe na posao.

Šta se zapravo desilo tog dana? I zašto ova priča mora da nas natera na ozbiljno razmišljanje?

Šta se desilo: trenutak kada je sve izmaklo kontroli, a dekan napadnut nožem

Patrik Drid je 29. aprila 2025. godine pokušao da uđe na svoj fakultet, ne sluteći šta ga čeka.
Masa okupljenih demonstranata – među kojima su, prema njegovim rečima, bili pretežno politički aktivisti – nije mu dozvolila prolaz.

“U jednom trenutku, bio sam okružen razularenom masom. Video sam nož. Bio sam spreman da budem izboden”, rekao je Drid.

U tom haosu, samo brza reakcija policije u civilu spasila je dekana od mogućeg linča.

– Bio sam spreman da će me ubiti. Meni je koleno bilo dislocirano. Nisam mogao da ustanem ni da se branim u tom momentu. Kako su me svukli na stepenice, iskočilo mi je levo koleno. Rukom sam uspeo da vratim koleno u zglob. Doveli su me potom do saniteta, gde su nastavili sa vređanjem i udaranjem – objašnjava Drid.

 – Kada sam ušao u sanitet, cela ekipa saniteta je bila pod stravičnim terorom. Krenulo je lupanje sa svih strana, otvaranjem vrata, pljuvanjem, prskanjem lekara i tehničkog osoblja. Razbijali su prozore na tom sanitetu, izduvali su sve četiri gume. Imali su i noževe, bili su naoružani. Bio sam spreman da mi neko zabije nož u toj masi. Nisu dozvolili da sanitet krene, oteli su ključ vozaču. Otvorili su vrata i oteli su ključ od saniteta, ispričao je jutros opisavši sav užas u kojem se juče našao.

Noževi među blokaderima – opasnost koju niko nije očekivao

Najjeziviji deo svedočenja Patrika Drida nije samo nasilje – već prisutnost hladnog oružja među okupljenima.
Noževi, u ruci osobe koja je deo političkog protesta, menjaju celu prirodu skupa – od građanskog izražavanja nezadovoljstva do ozbiljne pretnje po život.

Prema podacima sa terena:

• Više osoba je primećeno sa sumnjivim predmetima.
• Deo demonstranata nije čak bio ni sa univerziteta – već su ih činili ljudi sa strane, politički instrumentalizovani.

Širi kontekst: šta protesti govore o stanju u društvu?

Ovaj događaj nije izolovan incident.
On je simptom dublje društvene frustracije, ali i opasnog gubljenja kontrole nad javnim skupovima.

• Kada studenti više nisu jedini na blokadama, već im se pridružuju partijski aktivisti,
• Kada se umesto dijaloga koristi pretnja i sila,
• Kada se u rukama demonstranata nađu noževi,

tada nije više reč o slobodi govora – već o urušavanju osnovnog reda i zakona.

Kakvu poruku šaljemo ako ovakvi napadi prođu nekažnjeno?

Pitanje koje svaki građanin Srbije treba sebi da postavi je – da li želimo društvo u kome je fizički napad način rešavanja sukoba?

Jer ako protest postaje sinonim za nasilje,
Ako nož postaje deo političkog dijaloga,
onda sutra niko nije bezbedan – ni profesori, ni studenti, ni obični građani.

“Nisam želeo da pravim haos, samo da uđem na svoj fakultet”, svedoči Drid.

Reakcije javnosti: između osude i opravdavanja

Na društvenim mrežama odmah su se pojavile različite reakcije:

• Jedni osuđuju nasilje, smatrajući da je pređena crvena linija.
• Drugi relativizuju, tvrdeći da je “gnev opravdan”.

Ali da li išta opravdava pokušaj linča?
Da li postoji razlog koji dozvoljava upotrebu noževa u političkom protestu?

Šta možemo naučiti iz slučaja Patrika Drida?

Ovaj incident nas uči dve ključne lekcije:

1. Sloboda izražavanja mora imati granice – tamo gde počinje fizičko nasilje, prestaje pravo na protest.
2. Bezbednost svakog pojedinca mora biti svetinja – bilo da se radi o dekanu, studentu ili bilo kom građaninu.

Srbija ne sme dozvoliti da se razlike u mišljenjima rešavaju noževima.
Moramo izgraditi društvo dijaloga, a ne straha.

Kako ti vidiš ovaj incident?

Da li smatraš da su blokade izgubile svoj smisao?
Piši u komentarima – tvoje mišljenje je važno!